Način priznavanja rashoda u poreskom bilansu u slučaju kada obveznik u svojim poslovnim knjigama iskaže rashod po osnovu kamate na depozit primljen od povezanog lica (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-252/2016-04 od 28.3.2016. god.)


Način priznavanja rashoda u poreskom bilansu u slučaju kada obveznik u svojim poslovnim knjigama iskaže rashod po osnovu kamate na depozit primljen od povezanog lica (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-252/2016-04 od 28.3.2016. god.)

Odredbom člana 59. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 112/15, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se transfernom cenom smatra cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima. Saglasno članu 60. stav 1. Zakona obveznik je dužan da transakcije iz člana 59. stav 1. Zakona posebno prikaže u svom poreskom bilansu. U svom poreskom bilansu obveznik je, u smislu stava 1. ovog člana, dužan da prikaže kamatu po osnovu depozita, zajma, odnosno kredita, do nivoa propisanog odredbama člana 62. ovog zakona (član 60. stav 2. Zakona). U smislu člana 60. stav 3. Zakona, obveznik je dužan da uz poreski bilans priloži dokumentaciju u okviru koje i na način koji propiše ministar finansija, zajedno sa transakcijama po transfernim cenama, posebno prikazuje vrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima (princip „van dohvata ruke“). Kod utvrđivanja cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ koriste se metode propisane odredbom člana 61. stav 1. tač. 1) do 6) Zakona. Prema stavu 3. istog člana Zakona, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke“ obračunavala na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica, ministar finansija može propisati iznose kamatnih stopa za koje đe se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Pravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke“ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima („Sl. glasnik RS“, br. 61/13 i 8/14, u daljem tekstu: Pravilnik), bliže je uređena forma i sadržina dokumentacije o transfernim cenama. Naime, saglasno odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika, poreski obveznik uz poreski bilans podnosi dokumentaciju o transfernim cenama u formi izveštaja, odnosno izveštaja u skrađenom obliku. U skladu sa članom 2. stav 3. Pravilnika, izveštaj u skrađenom obliku iz stava 1. ovog člana, obveznik može da podnese za transakcije sa povezanim licima, osim za zajmove i kredite, koje ispunjavaju jedan od sledeđa dva uslova: 1) da je transakcija sa povezanim licem jednokratna u godini za koju se podnosi poreski bilans i da njena vrednost nije veđa od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost; Bilten godina LVI br. 3/2016 98 BILTEN/POREZI 2) da ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u toku godine za koju se podnosi poreski bilans nije veđa od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost. Prema odredbi člana 2. stav 4. Pravilnika, izveštaj u skrađenom obliku iz stava 1. ovog člana podnosi se za sve transakcije iz stava 3. ovog člana i sadrži podatke o svakoj od tih transakcija, a naročito: 1) opis transakcije; 2) vrednost transakcije; 3) povezano lice sa kojim je transakcija izvršena. Saglasno navedenim zakonskim odredbama, u slučaju kada obveznik u svojim poslovnim knjigama iskaže rashod po osnovu kamate na depozit primljen od povezanog lica, na priznavanje predmetnog rashoda u poreskom bilansu obveznika ne primenjuju se odredbe člana 62. Zakona, imajuđi u vidu da je tim zakonskim odredbama propisan (isključivo) način priznavanja rashoda po osnovu kamate koju obveznik plađa na zajam, odnosno kredit primljen od povezanog lica. Za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke“ obračunavala na depozit primljen od povezanog lica, obveznik je dužan da primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ iz čl. 60. i 61. st. 1. i 2. Zakona (osim u slučaju ispunjenja uslova za podnošenje izveštaja o transfernim cenama u skrađenom obliku, saglasno članu 2. Pravilnika) imajuđi u vidu da se kamatne stope za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, a koje propisuje ministar finansija, mogu primeniti samo u slučaju zajmova, odnosno kredita (a ne i depozita) između povezanih lica.
izvor:bilten 3-2016