Preknjižavanje više plaćenog poreza

Preknjižavanje više plaćenog poreza na poresku obavezu po drugom osnovu
Knjigovodstvo 3. septembra 2015.
Poreska uprava vodi poreske obaveze (dug) poreskih obaveznika u okviru svog knjigovodstva i to tako što za svaku vrstu poreza obrazuje posebnu poresku karticu. Na ovu karticu beleže se sva zaduženja (po osnovu poreskih prijava i rešenja) i sva izmirenja obaveza (po osnovu uplata poreskih obveznika).
Porezi, doprinose i druge javne dažbine plaćaju se na posebno propisane račune koje vodi Trezor, račune javnih prihoda. Uglavnom se za svaki račun vodi posebna kartica, koja odgovara jednoj javnoj dažbini. Na primer, porez na dodatu vrednost plaća se na tačno propisan račun i poreska uprava vodi jednu karticu za obaveze jednog poreskog obveznika po ovom porezu. Sva zaduženja i plaćanja PDV od strane tog obveznika tokom vremena beleže se na istom mestu (istoj poreskoj kartici).
Stvar je drugačija kod poreza po odbitku koji se plaćaju u okviru objedinjene naplate. Svi ovi porezi plaćaju se na jedan račun, ali se vode odvojene poreske kartice za svaki broj odobrenja koji se dobija prilikom plaćanja poreza. Tako na primer, svaki put kada firma obračuna poreze i doprinose na platu svojih radnika i preda poresku prijavu po odbitku ona dobija broj odobrenja na koji se poziva prilikom plaćanja poreza i doprinosa i neto zarade radnicima. Za svaki broj odobrenja Poreska uprava otvori novu karticu. Na njoj se vidi zaduženje prilikom predaje poreske prijave i razduženje kada poreski obveznik uplati obavezu. Kada se ukupan dug po porezima i doprinosima izmiri, ova kartica treba da ima saldo jednak nuli, a naredna plata biće evidentirana na novoj kartici.
Ponekad se desi da poreski obveznik greškom uplati iznos poreza na račun na kojem nema zaduženja, na pogrešan broj odobrenja ili u većem iznosu nego što se duguje. Tako nastaju pretplate na računima u poreskom knjigovodstvu.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član 10.2.4 propisano je pravo fizičkih i pravnih lica da koristi više ili pogrešno plaćeni porez odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja.
Kada želi da iskoristi pravo dato ovim Zakonom, poreski obveznik treba da preda Zahtev za preknjiženje, o kome Poreska uprava mora da odluči u roku od 15 dana. Zahtev za preknjiženje sadrži broj računa na kojem se nalazi pretplata i broj računa na koji se priknjižava, kao i broj odobrenja, ukoliko postoji, kao i iznos koji se preknjižava. Uz Zahtev se dostavljaju i poreske kartice na kojima se vidi pretplata na jednom i dug po drugom računu, kao i izvod sa tekućeg računa banke na dan kada je izvršeno plaćanje.
Pretplate ne nastaju nužno greškom, već mogu biti i posledica plaćanja veće akontacije u odnosu na konačnu poresku obavezu (na primer kod poreza na dobit pravnih lica) ili većeg iznosa odbitnog od izlaznog PDV (na primer u mesecima kada se uvozi velika količina robe).
Treba naglasiti da se “višak” sredstava na nekom računu može koristiti samo za namirenje već dospelih obaveza. Nije moguće preknjižiti pretplatu na neki od poreskih računa na kome u momentu preknjiženja ne postoji dug za neku javnu dažbinu.
Kao što znamo, na dospelu a neplaćenu poresku obavezu poreski organi obračunavaju kamatu. S pravom se možete pitati šta će se desiti sa kamatom ako dostavite Poreskoj upravi zahtev za preknjiženje na dospelu poresku obavezu. Odgovor na ovo pitanje nalazi se u članu 68. koji uređuje dan plaćanja poreske obaveze.
On glasi: “Ako poreski obveznik podnese zahtev za plaćanje poreza putem preknjižavanja, danom plaćanja poreza smatra se:
  1. dan na koji je dospeo porez koji se plaća putem preknjižavanja, ako na taj dan postoji više plaćeni porez po drugom osnovu, ili
  2. dan na koji je porez po drugom osnovu plaćen u iznosu većem od dugovanog, ako je porez koji se plaća putem preknjižavanja ranije dospeo.”
Dakle, ako u momentu predaje poreske prijave imate pretplatu na drugom računu poreza koja je veća od duga po prijavi koju predajete, kada predate zahtev za preknjiženje, Poreska uprava će vam stornirati obračunatu kamatu, jer zadovoljavate uslove opisane pod tačkom jedan. Uvek je dobro da uz zahtev za preknjiženje predate i molbu za storniranje kamate u kojoj ćete navesti da ispunjavate propisane uslove.
Izvor: moja firma.rs