Da li se obračun prosečne ponderisane cene radi ti na nivou svakog veleprodajnog objekta ili na nivou privrednog društva ?

2. Da li bi obračun prosečne ponderisane cene za izlaz artikla sa zaliha trebalo vršiti na nivou  svakog veleprodajnog objekta ili na nivou privrednog društva (uz formiranje jedne prosečne ponderisane cene)? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-246/2017-16 od 20.4.2017. god.)

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona. Odredbama člana 20. Zakona propisano je da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI. Izbor vrednosti po kojoj se zalihe robe vode u računovodstvu uređuje se internim aktom pravnog lica kojim se detaljnije uređuju računovodstvene politike. Uz finansijske izveštaje obelodanjuju se Napomene, u okviru kojih pravna lica navode informacije o usvojenim računovodstvenim politikama i usvojenim principima odmeravanja vrednosti zaliha.
Ovim putem ukazujemo na primenu MRS 2: Zalihe, kojim su detaljnije uređena pitanja načina računovodstvenog obuhvatanja zaliha. Paragrafom 25. MRS 2: Zalihe, navedeno je sledeće: „… Entitet koristi isti metod za sve zalihe koje su slične prirode ili koje entitet koristi u slične svrhe. Kada su u pitanju zalihe različite prirode ili upotrebe može da bude opravdana primena različitih metoda obračuna izlazne vrednosti zaliha.“ Dodatno ukazujemo na odredbe paragrafa 26. MRS 2: Zalihe, kojim je propisano da se, na primer, namena zaliha koje entitet koristi u jednom segmentu poslovanja može razlikovati od namene iste vrste zaliha u drugom segmentu poslovanja. Međutim, različitost geografskih lokacija zaliha (ili relevantnih poreskih propisa), samo po sebi, ne opravdava primenu različitih metoda obračuna izlaza zaliha. Imajući u vidu navedeno, zahtevi MRS 2: Zalihe odnose se na obavezu primene iste metode koja se koristi za obračun izlaza sa zaliha, ukoliko u jednom pravnom licu postoje na dva ili više mesta (magacina, pogona i sl.) iste vrste zaliha, koje imaju istu namenu. S tim u vezi, mišljenja smo da je neophodno da privredno društvo vrši obračun prosečne ponderisane cene za izlaz artikla sa zaliha na nivou svakog pojedinačnog objekta (magacina), odnosno da se u svakom od njih primenjuje jednoobrazna usvojena računovodstvena politika, kako bi se na realnoj osnovi i na transparentan način evidentirao izlaz artikla sa iste vrste zaliha. Odgovor u vezi sa primenom propisa dajemo prema podacima iznetim u zahtevu. Napominjemo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 95/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Bilten SLUŽBENA OBJAŠNJENJA I STRUČNA MIŠLJENJA ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA 4/2017 Ministarstvo finansija Srbije